Интервју за Недељник ВРЕМЕ

Недавно сам господину Слободану Бубњевићу из недељника Време одговорио на пар питања. Има још толико тога да се каже, али и да се уради.

Лепе жеље и еколошка стварност

“Све оно што смо успели да направимо није било довољно да бисмо нешто могли променити без механизама политике”, каже Иван Карић, председник новоформиране странке Зелени Србије која је изникла из разуђеног еколошког невладиног сектора и која је за само три месеца активирала 75 иницијативних одбора широм Србије.

Према истраживању Зелених Србије више од 60 одсто становника Србије је незадовољно стањем животне средине, а 30 одсто је само делимично задовољно, док скоро 50 одсто грађана уопште не верује у веродостојност информација о стању животне средине, а 20 одсто јој верује само делимично. Уз то, у загађеним срединама, као у случају Панчева, након бројних инцидената и сирена за РБХ опасност, грађани отворено сумњају да се ове информације већ годинама не користе у еколошке, већ у политичке сврхе. Сада, међутим, долази до неочекиваног преокрета јер се једна еколошка организација не брани од оптужби да је политички мотивисана, већ отворено хоће да загази у политичке воде.

Наиме, у Србији је почела да делује странка Зелени Србије која покушава да следи успешни пример две деценије старијих еколошких странака Европе и најављује да има довољну критичну масу да буде нова снага, са битно другачијим системом вредности, на засићеној политичкој сцени Србије. Језгро странке је основано пре две године, али како се од свих малих и великих партија тражила пререгистрација, странка је суштински настала ове године, кад је почела да окупља око себе друге еколошке покрете и невладине организације. Захваљујући томе, ова партија је пререгистрацију преживела, мада је боље рећи да је захваљујући њој оживела. Игром случаја, то се десило баш на култни девети март кад је уведена у регистар странака.

Интеграција са више других покрета у мираз јој је донела неколико мандата у локалним самоуправама широм Србије, па тако Зелени већ имају своје представнике у Обреновцу, Панчеву и другим срединама. Но, највећу снагу ове странке чини новостворена мрежа иницијативних одбора, којих је од марта до јуна настало чак 75 широм Србије. Из ових група људи који су се окупили, настало је око 25 општинских одбора.

“Нама се то чини као веома велик успех”, каже за “Време” Иван Карић, председник Зелених Србије, додајући да су, мада су у неким срединама настали сасвим нови одбори, “користили људе који су већ били у одређеним зеленим покретима и који су били окосница за сакупљање потписа”. Мада тек тридесетпетогодишњак, што га чини једним од најмлађих страначких лидера, и сам Карић има дуг стаж еколошког активизма. Пре тога је био полазник Истраживачке станице Петница, завршио је Рударско-геолошки факултет, а тренутно ради као помоћник директора предузећа “Београд воде” и руководилац је тима за одбрану од поплава Београда.

“ВРЕМЕ”: Зашто бисте се, како сте најавили, баш ви наметнули као странка која ће имати довољну критичну масу да промовише зелене идеје у Србији? Шта је ваш специфични рецепт, ваша стратегија за ту улогу?

ИВАН КАРИЋ: Одговор је нова енергија за 21. век. То је порука која се уклапа у шири контекст зелене идеје. Исто као што је потребна алтернатива изворима енергије, потребна нам је и нова енергија у политици. Суштина тог концепта јесте да све оно што смо успели да направимо није довољно да бисмо нешто могли променити. Тај последњи корак је улазак у политику и добијање инструмената и полуга којима могу да се доносе одлуке, да се мења стварност. Највећи проблем српске политичке сцене јесте да људи хоће да партиципирају у парламенту или у власти, а да неће баш да се баве политиком. Једноставно, закон је то прописао и ми смо прихватили та правила игре, без обзира што би то у неком другом демократском окружењу било другачије. Ако хоћемо да се бавимо политиком, морамо да то радимо по важећим правилима игре. При регистрацији то јесте био изузетно велики напор јер нисмо имали разгранату инфраструктуру, али је у исто време био и изазов јер смо на тај начин ширили мрежу наших иницијативних одбора и упознавали нове људе са идејом Зелених.

Зашто ниједна од зелених странака, ваших претходница, није постигла никакав резултат, чак ни у оним срединама као што су Панчево и Бор?

Учили смо на тим грешкама. Једна од првих странака у Србији је била баш зелена странка, која је формирана почетком деведестих, кад су се оснивале Демократска странка и СПС. У почетку је почела озбиљно, али су се ти људи с годинама вероватно заморили. Нашу окосницу ипак чине људи од тридесет до четрдесет година који се политиком нису бавили деведесетих. Ми доносимо и једну смену генерација, и зато то јесте једна нова енергија и нови потенцијал. У Србији је пре пререгистрације било 26 еколошких и зелених партија. За неког ко би са стране, из сестринских зелених партија Европе, хтео да помогне то је била врло неозбиљна ситуација. Коме ће да помогне? Ко има легитимитет да је зелени? Ми смо, међутим, једноставно створили синергију удружења грађана која се већ баве зеленим политикама и објединили их у једну заједничку идеју, а то су Зелени Србије.

Ове недеље одржавају се избори у Бору, једном од најзагађенијих градова Србије. Шта сте понудили грађанима овог града?

Као Зелени Србије у Бору први пут излазимо самостално на изборе. То се одвија у једној неравноправној трци, што није оправдање и алиби за резултат, али прикључили смо се и прихватили све услове које прописао закон да би се изборили и показали да зелени имају снагу да пређу цензус. Зелени концепт је зелена економија и зелена технологија. Толики је спектар зелених технологија да са само неколико алтернатива Бор може да се препороди без нових топничких линија и отварања нових копова. Али, углавном сва обећања стижу из Београда. Како у Бору тако и у свим локалним срединама. Усуд тих малих средина је да београдски политичари одлучују о свему. Ми смо тај концепт променили, наши људи у Бору који су стали на листу, који воде листу, воде и причу у Бору.

Ми желимо да мењамо вредности. Да не буде потребно да имате неког у Београду да бисте остварили своје циљеве у локалној средини. У Бору имамо пуно манипулација око података, око тога какав је степен загађености, око здравствене ситуације и броја оболелих. Једна одговорна власт у било којој средини, а пре свега у Бору, то мора да објави својим грађанима. И мора да има председника општине који ће сутра смети да укључи сирене и да упозори да је у Бору ситуација алармантна. Лакше је, метафорично, убити гласника који доноси лошу поруку него мењати стварност. Наша жеља је да мењамо стварност, а не да убијемо гласника. Ако гласник доноси лошу вест, да ли значи да је онда боље ако нема гласника?

Зашто би обични грађани, посебно у Бору или пак Панчеву, веровали да ћете ви кроз политику моћи да се изборите за квалитетнији живот, ако су они од политике добили само лоше?

Ако сумњамо у све, онда ћемо тешко да живимо на овом свету. Морамо да изађемо и мало изван српске клаустрофобије и покушамо да за почетак верујемо једни другима, да су намере понекад и искрене. Можемо да направимо малу терминолошку разлику између политике и политикантства. Велике партије у Панчеву јесу користиле бригу о загађењу као политикантство, а не као истинску бригу за своје грађане. Ако поставимо у центар света грађанина, онда не говоримо о политикантству, него о једној озбиљној политици. Говоримо о политици која мора да обавести свог грађанина да не живи у условима у каквим живи неко у другом крају Србије. И да зато што живи у загађеној животној средини има одређене привилегије или бенефиције, као што би требало да их имају грађани Бора, Панчева, Обреновца и других средина које трпе последице енормних загађења.

Један део еколошких покрета у Србији несумњиво је формиран по нужди, људи су се окупили да реше нешто што их угрожава на терену, док други део зелене сцене чине организације које се све више приклањају нечему што је светска појава и што би се могло назвати корпоративном екологијом. Да ли је такозвани концепт одрживог развоја само шарена лажа и нека врста фине корупције зелених идеја?

Кад говорим и о европским и о екс-ју искуствима, ранији зелени покрети су маргинализовани и представљани као некакви чудаци који хоће да нас врате у 18. век. Наша одговорност према држави или породици није повратак уназад, него искорак унапред, промена свести и потреба да живимо одрживо. Нећемо да зауставимо цивилизацију да бисмо живели здравије. Ако смо кренули од нуле, од минус стања, сваки корак је бољитак. Ми хоћемо да ти кораци буду бржи, да закони буду строжи, да контрола државе без обзира да ли је компанија државна или приватна, буде строжа. И да полако дижемо критеријуме које морају да задовоље. Не смемо да направимо рез, јер не можемо остати без привреде.

Читали сте сигурно да више од 60 одсто европских услова нама ће бити еколошки, а видећете да ће еколошки услови које ћемо морати испунити можда стићи и до 80 одсто, што онда говори о томе да смо ми врло проблематична и загађена средина. Хајде да објаснимо великим корпорацијама да постоје други начини бављења бизнисом и економијом који могу да донесу озбиљне профите и унапреде економску стабилност.

Колико томе могу заиста допринети кампање као што је, на пример, “Очистимо Србију”?

Најбоље се бавимо политиком ако ослушкујемо потребе суграђана, то јест људи захваљујући којима се бавимо политиком. Многи људи мисле да су комуналне депоније највећи еколошки проблем јер је он највидљивији. Свака кампања је један корак унапред, али без системских решења не можемо очистити Србију. Србију ћемо очистити оног тренутка кад наши грађани буду знали где могу да баце ђубре како могу да га одвајају и где то да одлажу. Казнена политика мора бити строжа, али са понуђеним решењима. Не смемо да кажњавамо људе што нешто раде, ако нисмо омогућили места на која могу да одлажу.

Неке еколошке партије не само да су партиципирале него и водиле велике државе попут Немачке. Но, мада заступате интересе одређених група које су угрожене, пред бирачем ће увек бити дилема да ако гласа за вас, а ви се бавите само једном групом тема, ко ће решавати остале?

Тежња Зелених Србије је да Србија једном буде члан Европске уније, а да Зелени Србије буду у великој породици зелених у Европском парламенту. Једна од наших политичких одредница је Екологија, Економија, Европа. Поменули сте да је 2010. година. А ми тако хоћемо да се политички понашамо. Осамдесетих година кад су зелени Немачке постали уједињени престали су да буду само еколози. И ми 2010. нисмо само еколози. Зелени спектар идеја и зелени спектар вредности је само у једном сегменту еколошки и заштитарски. Зелени су покрети генерално социјалдемократске оријентације. Мислимо да је у Србији која је оптерећена разноразним наслеђима, ратова, економске беде, националне нетрпељивости, верске нетрпељивости, недовољног разумевања етничких група, врло важно да зелени приступ равноправности понуди ново решење. Доста смо били заточеници лоше економије, која је продуковала још гору екологију. Сада је да нашом екологијом добијемо и зелену економију.

Оригинал (захтева претплату)



Ознаке: , , ,
Share
Коментари
  • Momčilo Mrčković 05.07.2010 / 06:39

    Учили смо на тим грешкама. Једна од првих странака у Србији је била баш зелена странка, која је формирана почетком деведестих, кад су се оснивале Демократска странка и СПС. У почетку је почела озбиљно, али су се ти људи с годинама вероватно заморили.
    Tačno u Pančevu je bilo tako.
    Vremenom su i ekolozi koji su dobijali glasove građana našeg grada postali neubedljivi. Sada je naš grad postao malo manje zagađen nego pre 20-30 godina,zahvaljujući industriji koja ne radi punim kapacitetom. Ima i pomaka u zaštiti životne sredine.

  • Stojan Tomić 26.10.2010 / 17:42

    Da se sa Zelenima Srbije ne dogodi razočarenje kao sa prethodnim sličnim pokretima , možda bih bilo pametno više pažnje posvetiti malim svakodnevnim problemima gradjana kao što je – kanalizacija , izgled i obeležavanje ulica , uredjenje dvorišta , uredjenje i održavanje uličnih i ostalih kanala koji imaju višenamensku funkciju a posebno zaštitu životne sredine.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)